DUBOKO ZAMRZNUTO VOĆE

Malina ima relativno nizak nivo šećera tj. fruktoze i odličan je izvor vitamina C koji pozitivno utiče na imunološki sistem ljudi. Malina poseduje antioksidantna svojstva i studije pokazuju da može pospešiti rad ćelija mozga, smanjiti rizik od kancera i kardiovaskularnih oboljenja. Flavonoidi imaju funkciju antioksidansa i pomažu ovom voću da sazri na suncu, a da ne izgori. Flavonoidi štite bobičasto voće od delovanja slobodnih radikala, kao što to u našem organizmu čine vitamini C i E.

Malina sadrži glukozu, fruktozu, saharozu, organske kiseline- elaginsku, jabučnu, limunsku, salicilnu, etarsko ulje, bojene i taninske materije, vitamin E. Upotrebljava se kod dijareje i ekcema, dok ekstrakt iz ploda deluje protiv virusa. Ekstrakt aktivira i pankreas na lučenje insulina, zbog čega se preporučuje za snižavanje šećera u krvi. Maline uspešno skidaju povišenu temperaturu, podstiču znojenje, čiste žuč, pospešuju izbacivanje peska iz bubrega, jačaju srce, normalizuju krvnu sliku.

Kupina, kao i svo ostalo bobičasto voće, sadrži elaginsku kiselinu. U ishrani se koriste list, koren i plod. Kupina je bogata gvožđem, kalcijumom, magnezijumom, kao i vitaminima C i A. Vitamin C stvara kolagen koji je važan za strukturni materijal u kostima, zubima, koži, ligamentima, tetivama i hrskavici. On takođe pomaže telu da apsorbuje gvožđe, jača imuni sistem i doprinosi bržem oporavku od prehlade i gripa. Kupinov sok i vino koriste se za lečenje anemija i poboljšanje imuniteta. Preporučuje se i za regulaciju krvnog pritiska i poboljšanje cirkulacije.

Plod borovnice sadrži lekovite sastojke kao što su: antiocianini, bakar, biljna vlakna, vitamin C, E i B, gvožđe, glukoza, kalijum, kalcijum, karoten, mangan, natrijum, organske kiseline, proteini, tanini, folna kiselina, hrom....

Stručna istraživanja dokazala su antioksidantno delovanje borovnice, kao i da povoljno deluje na srce, krvne sudove, kožu i imunitet. Dobra je kod dijareje, reumatoidnog artritisa i šećerne bolesti. Povoljno deluje kod infekcija na koži, poboljšava cirkulaciju i koncentraciju. Smanjuje rizik od raka i usporava proces starenja. Dobra je u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, pomaže kod infekcije bubrega.

Zbog visokih koncentracija vitamina C, ribizla predstavlja izuzetno delotvoran antioksidans koji sprečava različite oblike karcinoma. Ovo voće je dobar izvor vitamina K, koji aktivira osteokalcin a on pomaže ugradnju kalcijuma u kosti. U ribizlama ima kalijuma, natrijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa i bakra. Od organskih kiselina dokazano je prisustvo jabučne i velike količine limunske kiseline.

Plodovi crvene ribizle sadrže vlakna, proteine i karotin koji utiče na sintezu vitamina A u organizmu. Ovo voće sadrži i vitamine B1, B2 i B6, E i niacin.

Plod ribizle pomaže pri regulaciji krvnog pritiska i služi protiv anemije. Sok od sveže ceđene crne ribizle koristi se kod krvarenja desni, proširenih vena i pozitivno utiče na poboljšanje memorije.

Jagoda sadrži kalijum, kalcijum, gvožđe i fosfor. Deluje na celokupni metabolizam, pomaže izgradnju kostiju i krvi, hrani živce i mozak, podstiče libido. Od vitamina sadrži karoten, vitamine grupe B, vitamin C i E, tanin, etarsko ulje, triterpen, pentozan. Preporučuje se i dijabetičarima.

Lekovita svojstva jagoda: neutrališu otrove u telu kod tegoba jetre, srčanih i reumatskih oboljenja. Jagode umanjuju kiselinu u krvi, a sadrže i jedinjenja srodna salicilu od kojeg se pravi aspirin. Popravljaju krvnu sliku, snižavaju krvni pritisak, umiruju živce, pomažu rastvaranju mokraćne kiseline u krvi. Odlične su u borbi protiv kamenca u žučnoj kesi i bubrezima. Vitamin C jača imunološki sistem i pomaže organizmu da apsorbuje gvožđe..

Višnja je bogata vitaminima A, C, E i folnom kiselinom, kalijumom, magnezijumom, gvožđem i vlaknima. Ova voćka sadrži fenole, galičnu i p-kumarinsku kiselinu, kemferol i kvercetin. Jaka protivupalna svojstva višnje čine je korisnom za smanjivanje bola kod gihta, upale mišića, osteoartritisa i reumatoidnog artritisa.

Dobra je za srce i krvne sudove, a redovno uzimanje sprečava nastanak pojedinih vrsta tumora, dijabetesa, anemije i srčanih oboljenja.

Predstavlja bogat izvor kalijuma, ima visok procenat vode (84%), a sadržaj belančevina je nizak.

Bogata je vitaminima iz grupe B i kobaltom, a sadrži malo šećera.

Šljive sadrže vitamine C, E, B1, B2, B6, beta karoten, kalijum, pektin, organske kiseline, celulozu, belančevine i prehrambena vlakana, što ih svrstava u namirnice izuzetne biološke vrednosti.

Istraživanja su pokazala da blagotvorno deluju na zdravlje zbog fitonutrienata, posebno neohlorogenične i hlorogenične kiseline. Ove materije se svrstavaju u fenole, koji imaju funkciju antioksidanata i pomažu u borbi protiv slobodnih radikala u organizmu. Šljiva takođe utiče na očuvanje moždanih membrana i neurona. Cink i bakar, prisutni u ovom voću, deluju antidepresivno, a vitamin C, B1 i B2 poboljšavaju koncentraciju. S obzirom da je bogata vitaminom C, šljiva pomaže u očuvanju i jačanju imuniteta kao i u sprečavanju taloženja lošeg holesterola na ćelijama krvnih sudova.